Страх – како га победити

Страх – како га победити

Страх, као реакцију на опасност, испољавамо на раличите начине. Биолошка сврха страха јесте да нас упозори на опасност, па су самим тим и реакције различите и индивидуалне.

У тренутку када осетимо/препознамо страх примарни циљ нам је да се заштитимо од те непријатне ситуације. Јавља се као комбинација угрожености, губитка контроле и низа физиолошких промена, као што су: бледило, дрхтање, ширење очију и зеница, несаница, проблеми са концентрацијом, напетошћу мишића и другим манифестацијама.

Поред пет основних емоција: среће, туге, беса, изненађења и гађења, страх је шеста људска емоција. Када се суочимо са страхом, сматрамо га негативном емоцијом, али не смемо заборавити да нам он у неким ситуацијама помаже да се сачувамо од опасности.
У време пандемије и „невидљивог непријатеља“ Короне, против кога се сви заједничким снагама боримо, наша деца су најосетљивија група која мора да се прилагоди постојећој ситуацији и средини.

Уколико приметите да ваше дете неутешно плаче, понаша се непријатељски и агресивно или избегава да разговара о ситуацији која се дешава (повлачи се), нема концентрацију за извршавање школских обавеза, могуће је да се суочава са страхом против кога ће решити да се бори или да од њега бежи.

На основу четири параметра можете да одредите емоционалну реакцију свог детета:

1. Колико често дете говори о вирусу и помиње да се боји; колика је учесталост праћења свих дешавања у вези са ситуацијом.
2. Колико су страх и узнемиреност код детета јаки.
3. Колико дуго траје осећај узнемирености код детета.
4. Да ли се код детета јавила принудна радња са циљем да се отклони страх (прање руку више пута на дан, недотицање одређених предмета, непрекидно гледање ТВ-а и трагање за новим информацијама на интернету)
Уколико сте на основу ова четири параметра, препознали реакцију свог детета:
1. Не потцењујте забринутост вашег детета! Верујте у своје дете, отворено разговарајте о свему о чему дете жели да разговарате.
2. Опустите своје дете (радите вежбе затезања и опуштања мишића) како би се контролисали емоционални одговори тела и постигло његово опуштање. На тај начин ћете опустити и себе, па ће та енергија прећи и на ваше дете.
3. Подстакните дете да машта о позитивним догађајима који су се дешавали у његовом и вашем животу или о предстојећим догађајима који ће се десити након ситуације са вирусом (одлазак на одмор, код баке и деке на село, одлазак на сва ваша заједничка омиљена места). Дете може да нацрта место где се тренутно осећа сигурно, где нема вируса и напете ситуације како би се његов нервни систем опустио. Дозволите и себи да маштате, заједно са дететом (када дете препозна и осети код вас позитивне мисли, спокој и сигурност – и оно ће бити сигурније да ће његов страх, временом, проћи).
4. Нека дете замисли неку омиљену личност како се бори против његовог страха (вируса), тражите од детета да вам што детаљније опише како се тај мегов миљеник бори, нека вам покаже колика је његова унутрашња снага за борбом.
5. Нека, након замишљеног суочавања, дете напише све позитивне мисли које је доживело док се његов миљеник борио са страхом, као и оне мање пријатне.
6. Битно је да се дете суочи са страхом на самом почетку, како би знало да је довољно храбро да се бори са њим и да га следећи пут препозна.
7. Организујте вече исказивања емоција, нека свако од вас покаже и искаже позитивне емоције, па чак и понеку негативну (присетите се за сваку емоцију неке ситуације кроз коју сте пролазили, опишите детету и сопствени страх, трудећи се да му покажете да сте се борили и суочили са тим страхом како би дете и само схватило и прихватило да је страх део наших емоција).
8. Ако осетите да је ваше дете узнемирено, затражите да се сконцентришете заједно са њим на дисање, најмање два минута без разговора. Нека фокус буде правилно дисање и опуштање. Дисање „из стомака“ без употребе грудног коша, споро, ритмично и правилно дисање, са бројањем у себи... олакшава да се дете потпуно опусти.
9. Још једна од техника како да дете прати своје емоције јесте да записује на дневном нивоу своја расположења (нпр. срећан, делимично срећан и љут/уплашен/тужан). Може пратити цела породица своје емоције како би дете увидело да оно није само у тој својој борби са страхом, да се туга и уплашеност јављају и код вас, а након тога, разговарајте на дневном, па затим и на недељном нивоу о свим рационалним и ирационалним страховима који су се јавили. Посебно истакните оне срећне тренутке који су убележени и истакните њихову важност.
10. Понудите детету увек неку стратегију за превазилажење проблема ослањајући се на његове јаке стране. Наводите га да пронађе неки алтернативни пут ако је на главном путу и даље препрека, подстичите борбу и суочавање (нпр. описивање проблема, излиставање могућих решења – које су добре, а које лоше стране те препреке, проналажење најбољег решења и евалуација исправности истог).
11. Детету које се суочило са страхом, догађа се да не уме да пронађе и сагледа сва могућа решења за превазилажење проблема. Потребно је да опустите дете, да му укажете на безбедност и сигурност уколико води умерено хигијену (правилно пере руке, здраво и редовно се храни, не излази напоље...) и поштује сва правила мера за превазилажење.
12. Посетите линк https://www.zdravlje.org.rs/index.php/covid19
Деца могу да информације које чују од одраслих протумаче на искривљен начин или да их погрешно протумаче, зато је јако битно да родитељи отворено разговарају са својом децом, складно њиховом узрасту. Када дете прочита стах у очима родитеља, вероватно је да ће доживети исту емоцију.

Важно: причајте о вирусу јер деца су свакако информисана, па сазнајте шта су и колико сазнали о њему. Упознајте их са тим шта су пласирали медији и шта нам све могу пласирати – колико информација, али и дезинформација добијамо од њих. Нека акценат и фокус буду на мерама заштите, без преоптерећености и претеране бриге о хигијени (само онолико колико је потребно да просторија у којој проводимо време буде чиста, проветрена, уз редовну личну хигијену). Објасните им да, уколико старији ученици захтевају да се повремено виде са друштвом – на тај начин не поштују и крше право појединца; тиме што се не придржавају препорука за сузбијање вируса – доводе и себе у непотребан ризик од заразе.

Родитељи деце узраста од 3 до 5 година могу да прочитају занимљив текст у вези са овом темом и на линку:
https://kovacnicaprica.com/mali-patuljak-koji-je-morao-da-…/…

Сви ученици, родитељи и запослени у установама образовања и васпитања, који сматрају да су им потребни помоћ, подршка, оснаживање у превазилажењу проблема, стреса и анксиозности у условима ванредног стања и епидемије, могу позвати број 0800/200-201. Телефон ће радити сваког радног дана од 9-14 часова.

Душица Трајковић, психолог

Top