Важан дан! Вероватно један од најважнијих у животу свакога од нас, било да смо будући школарац или поносни родитељ. Сигуран корак ка осамостаљивању деце, која су, колико до јуче, изговарала прве речи и невољно напуштала сигурност родитељског крила. Тај дан и оно што му претходи заслужује да му посветимо пажњу. Хајде да то урадимо заједно!
Ако занемаримо да се ових дана налазимо у некој новој и помало непознатој ситуацији, те да се сусрет са школом неће догодити у традиционално планираном термину, све друго остаје исто. Школа ће, и после свега, остати други дом за ваше клинце и нас – њихове учитеље, наставнике и пријатеље. Овога пута ће само редослед бити мало измењен. Мало касније ће срести психолога и педагога, а прве смернице добиће од вас. Зато је важно да томе приступите одговорно и раздрагано како би се деца радовала школском животу.
1000 зашто, 1000 зато
Пред полазак детета у школу честе су родитељске дилеме, нижу се као шарене перлице и никада краја: Да ли дете треба претходно да научи да чита и пише? Да ли ће му се свидети учитељ/-ица? Да ли ће брзо стећи другаре? Како ће научити пут до куће? Питања су важна и потрудићемо се да добијете корисне одговоре.
Велики број деце усвоји ове вештине пре поласка у школу, па родитељски страх у вези са тим није добар савезник. Добро је знати да већина деце читање и писање савлада већ током првог полугодишта, а разлике у степену усвојености постепено се изједначавају. Понекад је већи проблем када дете стечене вештине научи неправилно. Онда је потребан велики напор да се погрешно усвојено и исправи.
Уосталом, то што дете зна да чита, пише, рачуна – не чини га спремним за школу. Много је важније да је оно физички, социјално, емоционално, интелектуално и говорно довољно зрело за школска постигнућа, да је присутна мотивација за учење и да су у складу са тим код детета развијени радозналост и интересовање за учење и позитиван став према школи.
Припрема за полазак у школу се великим делом остварује у оквиру припремног предшколског програма, који је и обавезан за све будуће прваке. Али, како је у овом периоду дечјег развоја игра и даље водећа активност, то и родитељима даје широко поље могућег деловања на будућег првака. Дете кроз игру развија све оне способности, знања и вештине који су му потребни за школу и за целокупан даљи развој. У игри се развијају креативност и емпатија; дете се социјализује, учи правилима, стрпљењу.
Спремност детета за полазак у школу можемо посматрати кроз физичку, интелектуалну, емоционалну и социјалну зрелост, као и кроз самосталност у обављању одређених радњи.
Физичка зрелост вашег и нашег будућег школарца подразумева одређену спретност у извођењу физичких радњи, попут скакутања на једној нози, одржавања равнотеже приликом ходања по правој линији, хватања лопте и др. Редовна игра на отвореном (играње лоптом, школице, прескакање вијаче, трчање, вожња ролера, клизање) биће довољна да се малишани забаве, али и да увидите колико су, заправо, спретни. Такође, од великог значаја је и развој фине (ситне) моторике, графомоторике. Посматрајте како држи и реже оловку, како пресавија и сецка облик од папира, како пресликава слова и бројеве по узору, како црта ромб. Графомоторика се може подстицати бојењем бојанки, слагањем слагалица, везивањем пертли, прављењем облика од папира, низањем перлица, боцкањем боцкалица и другим забавним активностима.
Интелектуална зрелост детета односи се на одређени ниво интелектуалних функција, као што су опажање, говор, памћење, увиђање односа између узрока и последице, пребројавање конкретних предмета, схватање евидентних законитости између одређених појава. Дете спремно за полазак у школу способно је да фокусира своју пажњу на једну активност одређени временски период, али и да је, уколико је то потребно, пребаци с једне на другу. Вежбајте пажњу кроз тражење скривеног предмета на цртежу, уочавање ситних детаља на цртежу, играње игре меморије и слично. Даље, познавање боја, облика, величина, просторних и временских појмова, разумевање значења симбола, коришћење проширених реченица у говору – елементи су интелектуалне зрелости. Подстичите дете на разговор, на препричавање омиљених прича, цртаних филмова, доживљаја из вртића. Полако, у ваше разговоре уводите нове речи, тражите да описују оно што виде и доживе. Читајте им. Дајте им да заврше започет цртеж, да га нацртају наопако. Забавите се. Наведите дете да у свакодневним активностима самостално прави компарације шта је веће или мање, да се оријентише у простору (горе, доле, лево десно, испод, изнад) и времену (јуче, данас, сутра, годишња доба), да повезује своје активности са деловима дана.
Емоционална зрелост подразумева да дете реагује примерено одређеној ситуацији, има контролу над својим емоцијама, те одређен ниво развијености толеранције на фрустрацију. То детету омогућава да истраје у одређеној активности, чак и ако није успешно из првог пута, да прихвати потенцијални неуспех и да се носи са осећањима која га прате; да истраје у учењу. Дете уме да разликује шта је добро, а шта лоше. Реагује у складу са ситуацијом, уме да препозна када је неко срећан, тужан, љут. Емоционално незрело дете лако губи мотивацију уколико се суочи са неуспехом, слабо контролише своје поступке, тешко усваја правила.
Социјална зрелост за полазак у школу односи се на способност детета да успостави вршњачке релације, да игру планира у договору са другом децом, да бира пријатеље и зна да образложи зашто, да је спремно и да узима и да даје играчке другој деци, да дели ужину, поштује правила. Социјална зрелост подразумева и постојање усвојених културних навика, поштовање туђег времена, прихватање ауторитета. Градите и негујте пријатељски однос према другој деци, навикавајте их да се друже, да одлазе код другара и да другари долазе код њих. Учите их лепом понашању и лепим манирима. Учите их да поштују себе и друге и немојте заборавити да сте управо ви најважнији модел, по којем ваше дете учи. Ви сте онај први светли пример, који ће оно да следи.
Самосталност је још једна значајна одлика спремности детета за полазак у школу. Важно је да дете зна да се самостално свлачи и облачи, да везује пертле, да се самостално храни, да води рачуна о обављању физиолошких потреба, да брине за своје ствари и играчке, да је у стању да обави мању куповину по налогу родитеља, да буде пажљиво приликом преласка улице. Потребно је дете учити одговорности (да буде свесно да сви имају одређене обавезе, па тако и оно своје), учити истрајности и упорности (да заврши започето чак и ако је изгубило интересовање). Најбоље је подстицати дете кроз једноставне задатке – одлазак до оближње продавнице, брига о кућним љубимцима, избацивање смећа, слагање играчака, поспремање кревета, вежбање преласка улице уз поштовање правила понашања у саобраћају.
Ау, што је школа згодна...
Ако смо успели бар мало да одговоримо на ваше дилеме, имамо и један задатак за вас. Радујте се школи заједно са својом децом, причајте им о својим позитивним искуствима, поведите их да виде школску зграду и школско двориште, истичите важност образовања и свих оних који се њиме баве. Слушајте своју децу јер они увек имају пуно тога да вам кажу и никада не показујте страх и сумњу у њих и њихове могућности јер ти мали мозгови тек треба да покажу колико могу и умеју. И за крај – обавезно им пустите да чују једну дивну и истиниту песму која говори о лепоти школског живота.
