Савети за учење

Да би  лакше учио прво треба да се припремиш.

Како ћеш то урадити?

Одреди период дана који ћеш посветити учењу. На пример: "Учићу сутра од 07 до 13 часова." Одређивање времена за учење је важна одлика. Ако знаш да ћеш у одређено време почети да учиш, то ће пре твој мозак почети припрему за одређену тему у смислу повезивања и одвајања информација. Такође, постаћеш одговорнији, јер ћеш гледати да до тог времена испуниш све предуслове за успешно учење: прикупићеш литературу (књиге, свеске, часописе), направити план, одредити број страница или лекција које ћеш прећи, направићеш одговарајућу атмосферу за рад...

Такође:

Направи распоред дневних активности, испланирај време за учење, одмор и разоноду.

·         Учи сваког дана у планираном термину који ти највише одговара.

·         Направи план учења: где ћеш да учиш, шта ћеш да учиш и којим редоследом.

·         Најбоље је да учиш за столом, јер одржава будност.

·         Поред себе треба да имаш само предмете неопходне за учење, као што су књига, свеска, свеска за белешке, оловка, гумица. Не држи поред себе мобилни телефон, јер он често одвлачи пажњу и смањује концентрацију.

·         Требало би да имаш стални радни простор или кутак, добро осветљен и проветрен.

·         Обезбеди што "мирније" услове за учење, без буке, галаме и телефонских позива.

·          Док си одморан, прво треба да учиш градиво које је теже. Немој да учиш сличне наставне предмете један за другим (географију и историју, енглески и француски итд.) како не би дошло до мешања информација и чињеница.

Кад већ много времена проводиш у школи, искористи га корисно и ту сазнај што више па ће ти код куће бити потребно мање времена за учење.

Води белешке и код куће. Процес вођења белешки почни после првог читања. Када будеш правио белешке, користи боје, слике, асоцијације, простор, машту. Добро организоване и одлично сређене белешке ће ти олакшати учење, понављање, помоћи да организујеш мисли и ипричаш садржај који учиш.

То значи да ћеш код куће имати свеску за предмете које учиш и да ће она да буде твој подсетник приликом учења. У њу ћеш моћи да уписујеш лекције које учиш на начин који теби највише одговара. Некада то могу да буду и цртежи, који ће да те асоцирају (подсете) на текст којег треба да се сетиш.

Лекцију само прочитај пажљиво, без оптерећења да је научиш. Упореди је са белешкама са часа и, по потреби, допуни. Можеш одмах да у своју свеску за учење упишеш оно што си запамтио на часу.

Ако градиво садржи велики број података које треба да запамтиш, не покушавај да научиш све одједном, већ распореди учење на неколико делова дана или на неколико дана, ако имаш више лекција да научиш. Учи део по део. Уколико је лекција дугачка и тешка, добро је да је поделиш у смисаоне целине и учиш део по део.

Сагледај, прво, лекцију у целини, прочитај наслове, поднаслове и оно што је писац уџбеника већ сам подвукао (масним словима), прегледај слике, графиконе, уочи битне елементе у лекцији.

 Текст подвлачи на свој начин, може у разним бојама (нпр.црвена боја за најважније у лекцији, зелена за мање важно итд. Можеш да користиш своје омиљене боје, па ће ти тако бити лакше да упамтиш којом бојом, а најчешће оном која ти се највише допада, си означила најважније у тексту) а поред текста пиши своје коментаре и питања или кључне речи, које ће те када погледаш у лекцију подсетити о чему у том делу треба да причаш.

Уколико ти нешто на часу није јасно, обавезно питај наставника или наставницу да ти то појасни. Увек можеш да одеш на час допунске наставе, јер тамо има мање ученика и наставник има више времена за тебе. Када учиш код куће, а нешто ти није јасно, можеш да потражиш помоћ од некога из породице (најбоље је ако имаш старијег брата или сестру, који су скоро учили баш то градиво и најбоље ће умети да ти објасне). Можеш наредног дана да поразговараш са другом или другарицом из одељења и питаш их како су они то разумели, и наравно, у сваком тренутку можеш да дођеш код психолога или педагога да пробамо заједно да решимо проблем

Много ће ти бити лакше ако си у својој свесци за учење направио белешке које ће сада да те подсећају на садржај градива. Само кратким погледаом на то (нека су цртежи, некада различите боје фломастера, некада кључне речи) твоје памћење ће бити освежено и лакше ћеш да причаш лекцију. Некада можеш и да одглумиш одговарање код куће, тако што ће чланови твоје породице да буду ученици, а неко од њих наставик који те испитује. Још један занимљив начин у учењу је и да замислиш да си ти наставник и да треба да предајеш лекцију осталим ученицима. Такође може да ти помогне породица, али када они немају времена, то можеш да урадиш испред огледала или да ставиш луткице да буду ученици који треба да те слушају.

Када те нешто баш много занима, увек можеш да потражиш неке нове информације о тој теми. Када то будеш рекао приликом одговарања, наставник ће бити пријатно изненађен што желиш да прошириш своје знање, па ће те можда некада наградити.

Боље је учити у интервалима, него одједном, без престанка. Учи 45 минута до сат  времена, а након тог времена, најпаметније је да направиш кратку паузу од 10 до 15 минута и промениш активност: протегни ноге, уради неку вежбу, попиј чај или сок. Паузе су веома важне за ефикасно учење, јер дају времена мозгу да сложи стечено знање и повеже га са претходно наученим.

Врло важна ствар у процесу учења јесте понављање пређеног градива. Процес заборављања је најбржи одмах после наученог градива, тако да је неопходно поновiти га неколико пута, пре него што будеш спреман за одговарање у школи. Увек можеш оно што си научио у току дана да прегледаш пред спавање, прелишташ књигу и видиш шта је подвучено, своју школску свеску или свеску за учење (белешке).

Срећно!!!

Сузана Николић, педагог школе